Postoje situacije u zivotu kad zelis toliko toga reci, ali ne znas kako, ne znas kome, kriterijumi sredine stopiraju iskrenost... Iskrenost boli, istina boli...
Ne mogu podeliti svoju srecu, ne mogu podeliti svoju tugu, ne mogu pitati za savet, misljenje, ne mogu biti otvorena. Cutala ili govorila, uvek je neko povredjen... ne znam sta mi je ciniti. Smem li biti sebicna? Sta je ispravnije, biti sebican prema sebi ili prema drugima? Ne vidim izlaz, misli mi lutaju danima i nocima...vreme prolazi, u svakom slucaju gubim...
Ne mogu podeliti svoju srecu, ne mogu podeliti svoju tugu, ne mogu pitati za savet, misljenje, ne mogu biti otvorena. Cutala ili govorila, uvek je neko povredjen... ne znam sta mi je ciniti. Smem li biti sebicna? Sta je ispravnije, biti sebican prema sebi ili prema drugima? Ne vidim izlaz, misli mi lutaju danima i nocima...vreme prolazi, u svakom slucaju gubim...
